ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
Августа 2024. навршава се 117 година од постављања темеља Дому Народне Скупштине Краљевине Србије.
У част парламентарности Краљевине Србије, а по учвршћивању на српски престо, Краљ Петар I је, на дан рођења свог старијег сина престолонаследника Ђорђа Карађорђевића, положио камен темељац новом Дому Народне Скупштине. Том приликом, у темеље новог државног здања узидана је Повеља на којој се налазе имена краља, митрополита и главног архитекте.
Према нацрту архитекте Јована Илкића из 1907. године, уочавамо да нема главног степеништа - како данас Скупштина изгледа - али нема ни фигура „Играли се коњи врани“ Томе Росандића – које су постављене тек 1939. године.
На месту некадашње римске некрополе, потом недовршене „Батал“ џамије, на простору зараслом у коров, поред којег је пролазио Цариградски друм, и где је, у непосредној близини, одржана Велика народна скупштина на којој је Књаз Милош прочитао Хатишериф 1830. – било је одређено место будућег Дома Народне Скупштине Краљевине Србије.
Идеја и потреба за новим скупштинским домом – који би заменио скромну грађевину на углу улица Краљице Наталије и Кнеза Милоша – јавила се још 1892. Тада је први пројекат нове скупштине урадио Константин Јовановић.
Тако је тек по смени династија, поновљен конкурс на коме је план Јована Илкића, награђен првом наградом.
Његово Величанство Краљ Петар I поставио је темељ овом здању 27. августа 1907, али још дуго Народна Скупштина ће чекати на свој нови дом.
Изградња је трајала веома дуго – скоро 30 година – јер је избијањем Царинског рата, Балканских ратова и Првог светског рата прекинута, а по његовом завршетку није одмах настављена. Прво заседање у новом Дому Народне скупштине Краљевине Југославије одржано је 21. октобра 1936. године.
Ново здање Дома Народне Скупштине Краљевине Југославије освештано је 18. октобра 1936. године, у присуству Петра II Карађорђевића.
(Подаци преузети са Wikipedia, 22.8.2024.)
Ентеријер Дома Народне Скупштине дело је Николе Краснова који је свој уметнички печат оставио на многобројним београдским здањима. И данас смо сведоци величанствености - и ентеријера и екстеријера Народне Скупштине Републике Србије.
Отпочео са радом у освит Другог светског рата, нови Дом Народне Скупштине остаће неоштећен током шестоаприлског бомбардовања, као и током бомбардовања 1944. године.
У периоду од 1936. до 1945. године Скупштина Краљевине Југославије била је преименована у Савезну скупштину, а после Другог светског рата, у новом периоду мира променила је назив државе, заставе, људе...
Ковчег са телом Јосипа Броза Тита био је изложен у холу Дома Народне скупштине од 5. до 8. маја 1980. где су бројне стране делегације и изузетно велики број грађана СФРЈ мимоходом одале почаст преминулом председнику.
У нашој блиској прошлости била је опседана, нападана, запаљена... Али стоји и даље поносна, на част и углед српског народа и државе.
Скица Дома Народне Скупштине по плану Јована Илкића, штампана као издање „недеље“ у штампарији Савића и Комп. – Београд, налази се сачувана, као поклон, у оквиру збирке Varia, у Историјском архиву Пожаревац. Желели смо да вас подсетимо на историју овог националног здања старог више од једног века.
Фотографија: „Главни изглед Дома Народне Скупштине – (По плану г. Јована Илкића, награђеном првом наградом), Његово Величанство Краљ Петар I ударио је темељ овоме дому 27. августа 1907. на дан рођења Његовог Височанства Престолонаследника Ђорђа, Издање „недеље“ Штампарија Савића и Комп. – Београд“
Историјски архив Пожаревац, Збирка Variа, 470.
Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.